Ostavinska rasprava
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Pravni fakultet

SADRŽAJ:
1. UVOD………………………………………………………………………………......3
2. NAČELA OSTAVINSKOG POSTUPKA......................................................................4
3. ZAKAZIVANJE ROČIŠTA ZA OSTAVINSKU RASPRAVU.....................................5
4. TOK OSTAVINSKE RASPRAVE.................................................................................5
4.1. UTVRĐIVANJE KRUGA NASLEDNIKA.................................................................6
4.2. UTVRĐIVANJE ČINJENICA VEZANIH ZA SOCIJALNU ILI DRUGU POMOĆ...............................................................................................................................7
4.3. UTVRĐIVANJE SASTAVA ZAOSTAVŠTINE........................................................7
4.4. UTVRĐIVANJE ČINJENICA VEZANIH ZA ZAVEŠTANJE I ZA UGOVOR O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANJU.....................................................................................8
4.5. UTVRĐIVANJE ČINJENICA VEZANIH ZA POKLONE........................................8
5. UZIMANJE NASLEDNIČKE IZJAVE..........................................................................9
6. ODVAJANJE ZAOSTAVŠTINE OD NASLEDSTVA (separation bonorum)……….9
7. PROGLAŠENJE TESTAMENTA................................................................................10
8. ZAKLJUČAK................................................................................................................11
9. LITERATURA..............................................................................................................12
1. UVOD
Nasledno pravo reguliše imovinske odnose koji nastaju povodom smrti nekog lica. To znači, da su predmet naslednog prava, nasledno-pravni odnosi. Konkretna tema ovog rada je ostavinski rasprava, tj. sastajenje svih srodnika umrlog lica i raspodela njegove zaostavštine na delove, koji pripadaju po Zakonu ostaviočevim naslednicima ili pak samo bračnom drugu ostavioca. Tačnije, prelazak imovine sa ostavioca na njegove naslednike, ostvaruje se u posebnom postupku, koji se u pravnoj praksi i pravnoj teoriji, zove ostavinski postupak. Ostavinski postupak po pravnoj prirodi pripada grupi vanparničnih postupaka, jer se rešavaju nesporne činjenice. Međutim, ako u ostavinskom postupku dođe do toga da se utvrde neke sporne činjenice, ostavinski postupak se prekida i stranke se upućuju da te sporne činjenice reše u parničnom postupku. Ostavinski pustupak je specifičan samo za rešavanje pitanja iz zaostavštine. On reguliše način i postupak prelaska imovine sa umrlog na njegove naslednike. Naslednici mogu biti:
1. zakonski i
2. tastamentalni.
Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a pokreće ga sud, na osnovu smrtovnice, koju sačinjava matičar po mestu prebivališta umrlog, a koja ima snagu javne isprave. Po prijemu uredne smrtovnice, sud će najpre ispitati da li je mesno nadležan za vođenje konkretnog ostavinskog postupka. Ukoliko zaključi da nije nadležan, sud će doneti rešenje i predati spise drugom sudu koji je mesno nadležan. Posle utvrđene nadležnosti, dalji postupak će zavisiti od toga da li je umrli ostavio imovinu i ako jeste, kakav je sastav te imovine. Ukoliko ostavilac nije ostavio nikakvu imovinu, sud će donošenjem rešenja, obustaviti ostavinski postupak. Sud će takođe obustaviti postupak i onda kada je ostavilac ostavio samo pokretne stvari, a ni jedan od naslednika ne zahteva da se sprovede rasprava. U ovom slučaju, naslednici mogu kasnije tražiti da se raspravi zaostavština, iako je doneto rešenje da se postupak obustavlja. Ako sud ne obustavi postupak iz razloga koji su gore navedeni, zakazaće ročište za raspravljanje zaostavštine. Tako će u stvari početi ostavinska rasprava, koja predstavlja najvažniji deo ostavinskog postupka.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]